Limun

Limun, latinski naziv Citrus x limon, je zimzelena drvenasta biljka roda Citrus, agrum, biljne porodice rutvice (Rutaceae). U citruse spadaju limeta, narandža, mandarina, grejpfrut i pomelo.

Limun potiče iz Indije, dok je njegov naziv arapskog porekla. Hibridna je voćka koja je nastala ukrštanjem dve vrste voća – pomela i citron. Njegov plod je intenzivnog, prijatnog mirisa, jako kiseo ali i osvežavajuć.

Drvo limuna može cvetati i do tri puta godišnje od maja do septembra ako ima povoljne klimatske uslove,sunce, povremeno đubrenje i zalivanje, tako da pruža mogućnost korišćenja cele godine.
Njegovo drvo je manje rastom, ali može da naraste i do 6 m, a prosečna visina mu je 3 do 4 m. Krošnja drveta je otvorena i razgranata, a stablo široko.

Zavisno od uslova koje ima, može se čuvati na otvorenom, kao npr. što je to moguće u Dalmaciji i Istri, ali i u zatvorenim prostorijama i u teglama. S obzirom da je limun hibrid vrlo je otporan ako se neguje kako treba, a razmnožava se reznicama i vakcinacijama.

Sorte limuna

Limuni se po boji dele na žute i zelene, žuti nastaju prikladnom negom, dok zeleni nastaju sušenjem između juna i jula u trajanju oko 40ak dana a i duže, kako bi se olakšao proces skladištenja i izvoza u svetu. Zeleni limun takođe požuti vremenom.

Najpoznatije sorte su:

• Mesečar
• Villafranca
• Mejer
• Lisbon

Mesečar kao što i kaže njegovo ime cveta svakog meseca, a ako se bere redovno može da da veliki broj plodova.

Sadnja limuna

Limun zahteva dobro drenirano i plodno zemljište na toploti i suncu sa zaštitom od jakog vetra jer mu ne odgovaraju niske temperature i velika vlaga.

Priprema zemljišta

Ilovača je najpogodnije zemljište za gajenje limuna ili kombinacija peska i ilovače zbog vlažnosti i lakoće gde koren voćke može da raste lako. Za sađenje u tegli mu je potrebna dobra drenaža kroz koju može da protiče voda slobodno kako ne bi došlo do velike vlage u žemljištu, a ako se gaji na otvorenom neophodno je zaštititi ga od vetrova.

Klima i stanište

Za gajenje na otvorenom najbolja klima je tropska, suptropska i mediteranska, a prevelike oscilacije u temperaturi ne podnosi, pa ga zimi treba dobro zaštititi. U regionu najbolje uspeva na ostrvima.

Gajenje limuna

Za gajenje limuna je potrebna dobra drenaža zemljišta tj. odvođenje suvišne vlage, puno sunca, voda, đubrenje, kako bi drvo raslo i razvijalo svoje plodove.

Ukoliko listovi na limunu krenu da se uvijaju ili opadaju to znači da traži vodu, a takođe na niskim temperaturama i nedovoljno svetlosti listovi mogu da otpadaju gde ulazi u fazu mirovanja, pa mu treba obezbediti odgovarajuće uslove sa dosta sunca i toplote.

Zimi mu je dovoljna temperatura do 8 stepeni, a dok mu traje vegetacija od aprila do kraja septembra treba ga zalivati više i češće na svaka dva do tri dana. Kada je u pitanju đubrivo, preporučuje se đubrenje tečnim đubrivom za agrume tokom vegetacije na 15 dana. Kada je limun neuhranjen dovoljno, njegovi listovi počinju da žute.

Razmnožavanje limuna

Limun se razmnožava na dva načina: iz semena i sadnicama.

Razmnožavanje limuna iz semena

Kada se semenke limuna odvoje od ploda neophodno je oprati ih vodom kako bi se pripremile za sejanje. Kada se semenke stave u zemlju potrebno im je obezbediti temperaturu od 18 do 20 stepeni. Nakon četiri nedelje se može očekivati mlada biljka limuna. Da bi mu se ubrzao rast, potrebno je da mu se skrati korenje, što se preporučuje tek kad se na biljci pojavi bar tri lista.
Plodovi se mogu očekivati tek nakon tri godine, a oni koji se nalaze u zatvorenom, preporučljivo je izneti napolje, a ako to nije moguće onda treba samostalno oprašiti biljku preko prašnika i tuačka.

Razmnožavanje limuna sadnicama

Potrebno je pripremiti zdravu reznicu dužine 10 do 25 cm. Što je sadnica veća veće su i šanse da će se primiti. Ogoliti je na dva do tri lista pa je staviti u pripremljenu zemlju i održavati je u prikladnim uslovima.

Bolesti i štetočine

Najčešća oboljenja ove vrste voća su gljivice, bakterije i virusi, a najčešće štetočine su štetne vaši: Limunov crvac – lat. Planococcus citri Risso, Crvene štetne vaši – lat. Chrysomphalus dictyospermi Morg. Štetočine se uništavaju struganjem stare kore, prskanjem mineralnih ulja tokom zime i primenom insekticida za vreme vegetacije ukoliko je neophodno.

Bolesti

Gljivice, bakterije i virusi mogu napasti drvo limuna tako da je neophodno na vreme zaključiti o kojoj se bolesti radi kako bi se moglo reagovati pravilno.

Gljivice

Gumoza ili smeđa trulež korenovog vrata, latinski naziv Phytophthora citrophthora i P. Nicotianae, je gljivica koja se najčešće javlja kod ove vrste voća u grupama koje napadaju grane drveta i deblo i sadrže smolastu strukturu.

Uzroci za pojavu su teško, previše vlažno zemljište, kao i korišćenje zaraženog alata ili nezrelog organskog đubriva kao i preduboka sadnja. Jako se brzo širi tako da brzo treba i reagovati, ukloniti zaraženu koru kao i deo zdrave, a potom, sanirani deo premazati fungicidom.

Bolest truleži korena

Latinski naziv Armillaria mellea, Rosellinia necatrix, se javlja ako se limun posadi u zemlju gde je prethodno bila posađena nepogodna pretkultura od koje su ostali ostaci prethodnih sorti ili korišćenjem ogranskog đubriva koje se nije do kraja razgradilo. Te ostatke treba ukloniti iz zemljišta, spremiti ga za sadnju i obraditi ga egotermički. Preporučuje se da se zemljište obrađuje barem 2 do 3 godine u fazama mirovanja kako bi bili sigurni da je ono kvalitetno za gajenje limuna.

Antraknoza

Latinski naziv Colletotrichum gloeosporioides, je bolest koja se javlja zbog visoke vlažnosti vazduha i u obliku je crnih ili tamno sivih pegica koje se pojavljuju na plodovima, lišću i granama a leči se tako što se krošnja prska preparatima na bazi cinebe.

Bakterije

Bakterijska palež lišća je bakterija koja zahvata plodove, koru, pupoljke i listove mladih biljaka i javlja se uvijanjem i sušenjem biljke, izgleda kao okrugla crna pega i nalazi se na mladici uz peteljku lista ili na plodu.

Virusi

Virusi brzo crpe i isušuju drvo limuna. Kod nas su raširena dva poznata virusna oboljenja: Xyloporosis i Exocortis. Međutim, 2004. godine se takođe pojavila i Trsteze, virus koji se prenosi zaraženim sadnim materijalom od biljnih vaši.

Štetočine

Najčešće štetočine koje napadaju limun: štetne vaši, biljne vaši, štetni moljac, grinje i  crveni pauk.

Štetne vaši

Štetne vaši ili limunov crvac, latinski naziv Planococcus citri Risso, je štetočina eliptičnog oblika i žuto smeđe boje. Napada zelene delove biljke isisavanjem biljnih sokova i tako iscrpljuje limun. Kako bi se limun izlečio potrebno je da mu se istruže kora i da se upotrebe insekticidi za vreme vegetacije.

Biljne vaši

Biljne vaši – crna vaš agruma, latinski naziv Toxoptera aurantii, i zelena biljna vaš agruma, latinski naziv Aphis citricola, poznati su po napadanju svih delova biljke tokom vegetacije, korena. Primećuju se na na naličju lista i dovode do uvijanja istog, kao i do deformisanja ploda. Moguće je rešiti se ove vaši raznim proizvodima na biljnoj bazi.

Štetni moljac

Štetni moljac, latinski naziv Dialeurodes citri Ashmead, napada limun tako što isisava iz lišća biljne sokove pri čemu izlučuje tzv. mednu rosu koja je pogodna za razvijanje gljivica “čađavica” i javlja se u uslovima visoke vlažnosti. Leči se insekticidima.

Grinje

Ovo su štetočine koja svoja jajašca polažu na plodove i mlade listove limuna, a novorazvijene larve isisavaju biljne sokove. Leče se insekticidima u rano proleće ili nakon berbe.

Crveni pauk

Crveni pauk, latinski naziv Panonychus ulmi Koch, napada plodove limuna, mlade izdanke i lišće i isisava biljne sokove pri čemu dolazi do nestajanja hlorofila, zelenog pigmenta. Leči se insekticidima.

Berba limuna

Zavisno od sorte limuna i godišnjeg cvetanja, limun se bere tokom cele godine. Prve tri do četiri godine nema plodova.

Kada su uslovi pogodni, limun rađa dva do tri puta tokom godine, a u proleće je cvetanje najproduktivnije i traje preko dva meseca, a toliko isto mogu i opstati plodovi na drvetu.

Posle prve berbe počinje druga faza oprašivanja i cvetanja koja omogućuje berbu drugi put tokom godine.

Jedno odraslo i zdravo stablo limuna u povoljnim uslovima može da da od 600 do 800 plodova godišnje.

Upotreba limuna

Limun se gaji kao sredstvo za ishranu, kao ukrasna biljka ili kao sredstvo za čišćenje. Dok još nije bilo poznato da sadrži vitamin C – 53 mg na 100 grama ploda, korišćen je kao dezinficijens u prevenciji otvorenih rana.

Njegov plod se može u potpunosti iskoristiti, a zbog svoje lekovitosti u zaštiti od brojnih bolesti ima ime „superhrane“. Limun se u gastronomiji može koristiti kao dodatak jelima i kao napitak, od njegove kore se dobija esencijalno ulje. Takođe, od limuna se mogu praviti i razna domaća sredstva za čišćenje sa drugim sastojcima koji zbog limunske kiseline i osvežavajućeg mirisa daju čistoću.

Foto: Hans Braxmeier / Pixabay