Badem

Badem je drvo koje rađa kuštunjav plod pod istim imenom. U narodu postoji još nekoliko naziva za badem a to su: bajama, bajan, mandala, migdal, mendula, omendula, mendalj, pitomi badem..

Badem je drvo iz familije ruža, u koju spadaju još i šljiva, višnja, breskva i kajsija. Deo badema koji se jede je njegova semenka odnosno jezgro ploda.

Bademi spadaju u grupu koštunjavog voća, a njihova stabla su listopadna, dostižu visinu do 6 metara i imaju kratak životni vek. Drvo badema podseća na breskvino drvo. Listovi su uzani i dugački, a cvetovi su roze boje.

Plod badema se nalazi u tvrdoj zelenoj kori, veličine 5 cm i koja se ne jede. U zelenoj kori badema se nalazi tvrda i rupičasta koštica, a u koštici se nalazi semenka ovalnog oblika, obavijena braon koricom.

Vrste badema

U zavisnosti kakvog je ukusa plod, bademe delimo na slatki i gorki badem.

Slatki badem

Upotrebljavamo ga u ishrani. Bogat je proteinima, vitaminima B2 i B3, mineralima, gvožđem, fosforom i kalcijumom. Sobzirom da i nekoliko komada badema pruža osećaj sitosti oni se često deo različitih dijeta upravo zbog svoje velike kaloričnosti.

Gorki badem

Koristi se u alternativnoj medicini. Cijanovodonična kiselina koja se nalazi u semenu gorkog badema čini ovaj plod otrovnim. Od semena gorkog badema prave se razni preparata ali tek onda kada se seme preradi. Aromatična voda gorkog badema se upotrebljava kao sedativ i narkotik. Preparati od gorkog badema se koriste takođe za lečenje bolesti želuca i creva, srčanih tegoba i groznice. Ovi preparati od gorkog badema se moraju koristiti veoma oprezno zbog svog otrovnog sastava.

Sadnja badema

Za sađenje i uzgajanje badema pogodna su glinasta i peskovito-glinasta zemljišta. Zemljište treba da bude veoma dobro izdreniramo, da obiluje mineralima i humusom i da ima neutralnu ili slabo kiselu reakciju. Takođe je veoma bitno da to zemljište bude rastresito jer je koren badema veoma razvijen i može ići u dubinu i do 4 metara.

Pre samog sađenja badema neophodno je poboljšati kvalitet zemljišta. U zavisnosti od kvaliteta zemljišta, klime, inteziteta uzgoja i starosti zasada zavisi i količina potrebnih hranjivih materija koje treba dodati u zemljište. Da bi drvo badema bilo što plodnije i zdravije potrebno je da u zemljištu ima što više azota, fosfora i kalijuma.

Bedemi se uzgajaju na različitim nadmorskim visinama. Kod nas oni uspevaju na nadmorskoj visini od 600 m, dok u nekim drugim krajevima mogu uspevati i na nadmorskoj visini od 1.200 metara.

Priprema zemljišta obuhvata duboku drenažu zemljišta i oranje na 40 cm dubine uz ravnomerno rasipanje mineralnog đubriva. Ukoliko bademe sejemo na jesen, priprema zemljišta se obavljaja na leto. A ukoliko bademe sejemo na proleće priprema zemljišta se može obavljati u period od leta do zime u zavisnosti od vlažnosti zemljišta.

Bademe ne bi trebalo saditi u blizini breskvi jer bi onda plod badema mogao biti gorak. Najbolje je bademe saditi u blizini dateline, koprive i luka. S obzirom da većina sorti badema nije samoplodno, preporučljivo je da se stabla sade u parovima kako bi se postiglo međusobno oprašivanje.

Postoje i ukrasne sorte badema koje se sade u velikim saksijama. Da bi njihovo gajenje bilo sto uspešnije potrebno je zemlju često oplemenjivati, kao i održavati njenu vlažnost. Tokom zime ukrasne bademe treba unositi unutra jer mogu smrzniti, a napolje se iznose na proleće gde mogu ostati do kasne jeseni.

Sadnja badema iz semena

Moguće je gajiti bademe i iz semena ali tada je potrebno mnogo vremena dok badem ne počne rađati, a takođe semenke mogu biti jako gorke. Zato je kalemljenje bolje rešenje.

Sadnice badema se seju u razmaku od 6 metara.

Kalemljenje badema

Kao osnova za kalemljenje koristi se breskva, šljiva kao i ukrštanje breskve i badema. Kod nas se najčešće koriste breskve, gorki badem kao i ukrštanje breskve i badema. Ukoliko se bademi sade na nešto lošijem zemljištu bolje je koristiti šljivu za kalemljenje.

Na plodnom zemljištu, kao osnovu za kalemljenje možemo koristiti badem i vinogradarsku breskvu. Ove dve vrste su otporne na sušu, a badem veoma dobro trpi nedostatak gvožđa. Međutim one nisu dobre na karbonatnom zemljištu jer su osetljive na viruse.

Đubrenje badema

Nakon izvršene analize zemljišta utvrđuje se tačna količina potrebnog đubriva koje se dodaje u njega. Zemljište je potrebno đubriti tri puta godišnje.

Glavno đubrenje se obavlja u jesen kada se zemljište obogaćuje fosforom i kalijumom. Svake treće godine bi trebalo dodavati zemljištu stajsko đubrivo a u proleće azotno đubrivo. Ovakav način đubrenja je naročito važan u periodu kada su stabla još mlada i kada se krošnje tek formišu.

Uzgoj badema

Za uspešno gajenje badema potrebni su toplota i svetlost, naročito u periodu dozrevanja ploda. S obzirom da bademi cvetaju u januaru, njihovo gajenje može biti uspešno jedino u područijima gde tada nema mrazeva. Pored januarskih mrezeva, bademima mogu naškoditi severni vetrovi.

Temperatura

Postoje vrste badema koje mogu podneti temperature i do -27°C, a njihovi cvetovi podnose temperaturu do -4°C. Kada su cvetovi otvoreni ili kada je plod tek počeo da rađa, bademi ne mogu da podnesu temperaturu nižu od -2°C. Međutim bademi veoma dobro podnose vrućine i mogu izdržati temperaure i do +50°C.

Navodnjavanje

Bademi najviše imaju potrebe za vodom u vreme kada rastu mladice i kada plodovi počinju da niču. Ukoliko se u tom period vrši navodnjavanje, prinosi badema će biti bogatiji. Navodnjavanje badema ne treba vršiti u vreme sazrevanja ploda jer tada oni otpuštaju vodu. S obzirom da bademi veoma dobro podnose sušu, najčeće se uzgajaju na sušnim područjima uz more.

Bademe je potrebno redovno pleviti i ručno prašiti. Potrebno je ih je takođe  jednom mesečno prskati rastvorom algi.

Obrezivanje badema

Rezanje badema se vrši kako bi se postigao željeni oblik krošnje drveta. Najčešće se koristi zapreminski odnosno prostorni uzgojni oblik u vidu tradicionalne kotlaste krošnje i popravljene piramide. Bademi sami po sebi formiraju krošnje u obliku piramide koju čine provodnica sa tri do četiri osnovne grane na koje se nadovezuju razvodne grane sa rodnim i nerodnim pupoljcima.

Nakon sađenja badema, sadnice treba skratiti na 90 cm a zatim ukloniti sve pupoljke koji su iznikli pre vremena. Prve godine nakon sađenja ostavljaju se tri do četiri dobro razvijena pupoljka. Ostali pupljci se uklanjaju kako bi se podstakao vegetativni rast sadnice i oblikovala krošnja.

Kada drvo počne da rađa treba ukloniti sve grane koje nisu dale dale rod kako bi se izbegao neželjeni rast drveta. Na taj način će krošnja drveta imati više svetlosti i vazduha.Ovakvo rezanje se obavlja zimi, kada se takođe režu i suve grane. Takozvano zeleno rezanje se vrši leti i tada se odstranjuju sve one grane koju su jače od primarnih grana i grane vodopije.

Bolesti i štetočine

Što se tiče bolesti, drvo badema najčešće pogađa kovrdžavost i rupičavost lista, kao i trulež grana od koga one izumiru. U ovakvim slučajevima potrebno je odseći zaražene grane. Kada je reč o štetočinama, bademe najčešće napadaju žilogriz i vaši koje ulaze u koru ploda i jedu ga.

Drvo badema je potrebno zaštitita takođe od jelena i zečeva.

Berba i skladištenje badema

Badem počinje da rađa dve do tri godina posle sađenja. U osmoj godini on dostiže svoju punu plodnost. Tada prinosi mogu ići i do 4 tone po hektaru. Berba badema se vrši od sredine avgusta do sredina oktobra. Berba se obavlja ručno ili pomoću tresača plodova. Kada ljuska koja obavija plod pukne badem je spreman za berbu.

Bademi ne rađaju ravnomerno i njihova berba se obavlja u više navrata. Prvo sazrevaju plodovi koji se nalaze na spoljašnjim granama. Drvo se tada protresa kako bi zreli plodovi opadali. Zrele i opale plodove badema ljuštimo a zatim sušimo.

Ukoliko je u pitanju komercijalno gajenje badema tada se plodovi prvo oljušte a nakon toga se skladište na suvom i provetrenom mestu, na temperaturi od 8 do 10°C.

Ukoliko se bademi gaje za ličnu upotrebu , oni mogu ostati u ljusci jer će na taj način zadržati svežinu. Neoljušteni bademi se mogu čuvati u pesku ili u suvoj soli.

Bademi u kuhinji

Bedemi se veoma često koriste u kuhinji, a pogotovo za pripremu poslastica. Ukoliko se koriste kao dekoracija za torte i kolače neophodno je tada skinuti koricu sa ploda koja može biti gorka. Korica se lakše skida ukoliko bademe potopimo prvo u vruću vodu. Mleveni bademi se koriste kao zamena za brašno.

Bademe takođe koristimo u pripremi marcipana ili za pravljenje ušećerenog badema. Bademe veoma često koriste ljudi koji su na dijetama, a mogu se poslužiti kao grickalice i kao dodaci raznim salatama i jelima.

Jedno od najzdravijih mleka na svetu – bademovo mleko se pravi od mlevenih badema.

Od badema se pravi i bademovo ulje koje se upotrebljava u kozmetici za negu kose lica i tela.

Lekovita svojstva

Badem je veoma zdrava i lekovita namirnica. U odnosu na ostale koštunjave plodove, badem je jedan od najhranjivijih. U njemu se nalazi čak do 49% preporučene dnevne doze vlakana. Pun je ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Od vitamina u bademu najviše ima vitamin B17 i vitamina E, a od minerala u bademu najviše ima bakra, magnezijuma i fosfora. Bademi sadrže veliku količinu belančevina, probiotika i monozasićenih kiselina

Bedemi su odlični za jačanje i dobar rad srca. Štite krvotok jer kontrolišu nivo šečera u krvi neutrališući glikemijski index ostalih namirnica koje unosimo u oraganizam.

Badem sadrži antioksidanse koji štite naš oragnizam od slobodnih radikala, a ima i sposobnost da snizi kiselost organizma. Bademi su takođe dobri za mozak i nervni sistem, sprečavaju nastanak kamena u bubregu i veoma su korisni kod gorušice.

Oni se veoma često koriste u dijetama za mršavljenje jer su dosta siti o hranjivi, a njegov derivat – bademovo mleko se koristi kao zamena za kravlje.

Zanimljivosti

Zbog veoma lepog i atraktivnog izgleda bademovog drveta i cveta mnogi ljudi gaje badem kao ukrasnu biljku. Bademi su omiljena biljka među glodarima i pticama. Najviše se gaje u primorskim krajevima jer veoma rano cvetaju.

Poreklo badema je srednja Azija, a uzgajao se i u Turskoj, Siriji, Indiji i Pakistanu. Gajenje badema na Mediteranu se proširilo na zemlje južne Evrope i severne Afrike. Bademe su u 18.veku u Kaliforniju doneli misionari iz Španije.

Pored ostalih poznatih zdravih grickalica kao što su orasi, lešnici, kikiriki i pastaći, bademi su veoma zastupljeni. Najviše se gaje na Mediteranu i to u Italiju, Španiji, Portugaliji, Maroku i Iranu. Bademi se veoma puno gaje i proizvode u Americi.

Foto: skeeze / Pixabay